Janez Kopač, generalni sekretar Energetske zajednice – Dekarbonizacija je na listi želja svuda u Evropi

Da bi BiH uspješno provela energetsku tranziciju, mora promijeniti zakone i nastaviti raditi na promociji čiste energije, rekao je u intervjuu za Nezavisne Janez Kopač, generalni sekretar Energetske zajednice u Beču.

– Za solarne panele postoji oblik podsticaja kroz fiksne tarife koji je toliko zastario da se više ne primjenjuje nigdje osim u BiH, Srbiji i na Kosovu. Svi su prešli na sistem aukcija – kaže on.

Ima li napretka kad je riječ o energetici u BiH?

– Na nivou države, nažalost, ništa. Ali na nivou entiteta, dešavaju se neki ohrabrujući pomaci. Recimo, RS je usvojila moderne zakone o tržištu električnom energijom i tržištu gasom. Razdvajaju se prenosni sistemi, distributeri, odnosno prodaja na nivou distributivnih mreža. To su sve pozitivne promjene. Vi u RS imate Luku Petrovića na čelu Elektroprivrede, koji je, moram da kažem, čovjek koji ima viziju. Nažalost, u FBiH u najvišim strukturama takvih ljudi nema puno. Naravno, ima i puno problema u oba entiteta.

Širom BiH povećava se ekološka svijest kod običnih ljudi. Može li to stvoriti pritisak da se problemi konačno počnu brže rješavati?

– Apsolutno, tu se mogu vidjeti veoma pozitivne promjene. U februaru prošle godine sam sreo predstavnicu opštine Banovići, koja je u Parlamentu FBiH energično zahtijevala izgradnju nove termocentrale na ugalj. Prije nedjelju dana sam dobio pismo gradonačelnika Banovića u kojem kaže da planiraju da postanu prva opština u BiH bez postrojenja koja emituju ugljen-dioksid i da im treba pomoć. To su Banovići! Tamo nema ništa što ne ide na ugalj! A sada ozbiljno žele završiti s ugljom. U oba entiteta imate parlamente koji predlažu zabranu izgradnje malih hidroelektrana koje štete okolini. Ljudi nisu slijepi, dekarbonizacija je na listi želja svuda u Evropi, svi o tome pričaju. Evropa ozbiljno radi na izbacivanju uglja kao energenta, a opsjednutost ugljem u BiH je i dalje veliki problem, što prijeti da zemlju gurne dublje u prošlost, umjesto da obezbijedi budućnost.

Koliko je opravdan strah da će prelazak na nove energente stvoriti ekonomske probleme i ukinuti radna mjesta?

– Strah je osnovan i može se razumijeti. U energetskoj tranziciji najveći gubitnik je industrija uglja. Tradicionalno, rudari su uvijek bili poštovani i dobro plaćeni i toga neće više biti. Zato u Evropi pričamo o pravednoj tranziciji i da niko ne smije biti zaboravljen. Za ovu vrstu tranzicije potrebna su ozbiljna sredstva i pametni programi. EU je našla ta sredstva u prihodima od emisija na ugljen-dioksid. Znate da u Evropi morate kupiti pravo da emitujete ugljen-dioksid. Tona ugljen-dioksida košta ovih dana 40 evra, a u termoelektranama na ugalj poput one u Ugljeviku za taj iznos možete proizvesti jedan megavat-čas električne energije. U Ugljeviku sada jedan megavat-čas prodaju za oko 40 evra. Ako tome dodate još 40 evra cijene emisije ugljen-dioksida, postavlja se pitanje ko će kupiti tu struju za tu cijenu? Hvala Bogu, u RS se ne ide u neke nove investicije u termoelektrane, ali FBiH insistira na novom bloku u Tuzli. Predviđam da će ih od tog projekta zaboljeti glava, jer će plaćanje cijene emisija ugljen-dioksida uskoro doći i u BiH.

Kako EU može pomoći u toj pravednoj tranziciji?

– Svi lideri zapadnog Balkana su prošle godine potpisali Sofijsku deklaraciju. U ime Savjeta ministara BiH deklaraciju je potpisala ministrica Bisera Turković. U toj deklaraciji su se potpisnici obavezali da će se dekarbonizirati najkasnije 2050. godine, a da će u narednom periodu uvesti cijenu na emitovanje ugljen-dioksida. Uz tu deklaraciju EU je usvojila investicioni plan za zapadni Balkan u kojem u mandatu ovog sastava Evropske komisije nudi 9 mlrd EUR, između ostalog, i za projekte za energetsku tranziciju. Što više budete nudili takvih projekata, biće više prilike za evropske grantove i povoljna finansiranja.

Šta biste preporučili vlastima BiH, šta mogu odmah da urade da ubrzaju energetsku tranziciju na pravedan način?

– Nabrojaću nasumično nekoliko stvari. Veoma značajno je da se olakša investiranje u obnovljive izvore energije. Sada ako želite da investirate u to, država vas praktično sprečava. Za solarne panele postoji oblik podsticaja kroz fiksne tarife koji je toliko zastario da se više ne primjenjuje nigdje osim u BiH, Srbiji i na Kosovu. Svi su prešli na sistem aukcija. Ovaj sistem je uveden i u Albaniji, Crnoj Gori… A i Srbija napušta stari model i prelazi na sistem aukcija koji je jeftiniji i stimulativniji. Što se tiče gasa, koji je važno tranzicijsko gorivo, napretka neće biti dok se ne usvoji zakon na državnom nivou koji stoji već godinama.

Šta, osim ovog što ste nabrojali, sprečava investitore da investiraju u obnovljive izvore energije?

– Zbog sporenja između entiteta nemate adekvatan prenosni sistem koji bi mogao povezati nove produkcijske kapacitete. Elektroprivreda BiH se mora brže prilagođavati instaliranju novih proizvodnih jedinica. Prenosna mreža ne može ići od termoelektrane ka potrošačima kao nekada, već mora ići od mnogo vjetroelektrana, solarnih postrojenja… Nedostaju nove žice! Na području energetske efikasnosti mora se mijenjati regulativa kod višespratnih zgrada. Banke ne žele finansirati energetsku efikasnost u neboderima zbog neadekvatno riješenog pitanja zajednica etažnih vlasnika, a 45% odsto stambenog fonda čine višespratnice. Sve investicije idu u individualne i javne objekte jer ih banke mogu lakše kreditirati. Puno je ovakvih primjera gdje bi se veliki napredak mogao postići samo promjenom regulative.

Izvor: eKapija