Topli domovi ne samo na biomasu – Slijedi integracija više izvora energije u grijanju gradova

Sistemi daljinskog grijanja će morati biti regulisani tako da prestane emisija C02, najprije zbog alarmantnih podataka koji kažu da je planeta u 2020. emitovala 35 milijardi tona CO2 i da je potrošeno 160.000 teravat časova primarne energije. Od tog iznosa primarne energije 50% je potrošeno na grijanje i hlađenje, rekao je Dušan Macura, rukovodilac u Toplani Novi Sad, kao učesnik panela o sistemima daljinskog grijanja na Samitu energetike Trebinje.

Poređenja radi, kako je naveo, naša planeta je 1950. godine zadovoljavala svoje potrebe sa 20.000 teravat časova primarne energije.

– Tako da će zemlje našeg regiona biće suočene sa dva procesa – postojeće sisteme grijanja moraćemo migrirati bazno na OIE, a vršno na nešto što je optimalno. Takođe, moraćemo da smanjimo potrebe za energijom. Veliki gradovi će morati biti efikasni po pitanju korišćenja energije – istakao je Macura.

Kako je pojasnio, sisteme daljinskog grijanja čeka proces sinergije više izvora energije, kao i činjenica da postoji velika prilika da sistem daljinskog grijanja skladišti viškove zelene energije.

Naveo je i to da je Srbija donošenjem novih energetskih zakona prepoznala važnost ovog sektora i pitanje budućnosti grijanja u gradovima

– Najvažnije je da je država afirmisala investiranje u sisteme daljinskog grijanja, te sada imamo finansijske i nefinansijske podsticaje za integraciju OIE u sistem grijanja. Naravno, uvažiće se i urbanistički aspekt, odnosno važnost činjenice da se ne uvodi paralelna energetska infrastruktura, već pamento planiranje mreže. Lokalne uprave moraće da imaju strategije transformacije postojećih sistema u moderne, održive i hibridne sisteme, a koji će biti u prilici da koriste viškove energije. Gradovi će moći da koriste toplotu iz industrije, biomas, geotermalnih kapaciteta i slično… Jako je važno da se razvije vrelovodna mreža – akcentovao je Macura.

Naveo je primjer Novog Sada koji ima koeficijent toplifikacije preko 75%, što je kaže rezultat višegodišnjeg rada i vizije, te im je sada lakše u takav sistem upumpavati različite izvore energije.

– Preduslov je da se transformišu sistemi za proizvodnju toplotne energije, da se prenosna mreža učini energetski efikasnom i onda je snabdijevanje je sledeća važna stvar. Inače, energetska efikasnost u zgradarstvu koči proces da se pređe na naplatu po potrošnju, jer nisu lokalne uprave samovoljno stopirale taj proces. To je je objekvitna poteškoća, jer zgrade iz prošlog vijeka nisu sposobne da plate energiju koju potroše – pojasnio je Macura.

Njegov kolega iz Poslovnog udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović, je naveo kako je najveći problem kod uspostavljanja efikasnih sistema daljinskog grijanja to što se desi sukob nacionalnog i lokalnog nivoa. Zato je, kaže, važno da se tarife odrede na državnom nivou.

– Novim zakonom o OIE i energetici država Srbija je omogućila, prva u regionu a i šire, podsticajne tarife u proizvodnji toplotne energije, koje će biti obaveza lokalne samouprave, a takođe i podsticaji za nabavku opreme. Jako je bitno odrediti tarife, jer bez toga ne možemo uključiti privatni sektor u ovaj proces. Pokazalo se do sada da su cijene tržišne, nisu regulisane, već su predmet politike. Takođe, bitno je istaći da sistemi daljinskog grijanja ne moraju počivati samo na biomasu, tu su i solari, otpadna toplota iz drugih sistema itd – rekao je Stojanović.

Pohvalio je i to što će novim zakonom biti definisane zone toplifikacije u Srbiji i biće usaglašene na nacionalnom nivou.

Najprije integrisana regulativa

Sve procese oko sistema daljinskog grijanja u zemljama ove regije nadzire i Energetska zajednica (EZ), jer je EU jasno odredila Direktivu o važnosti daljinskog grijanja za proces dekarbonizacije i velikog potencijala da se u takve sisteme integrišu OIE. Uspjeh će zavisiti, kako je rekla Biljana Grbić iz Sekretarijata EZ, o političkoj volji.

(Foto: Aleks Kend/Shutterstock)

– Mi smo u Sekretarijatu EZ pokrenuli Heating and Cooling Network kao elektronsku platformu u kojoj svi mogu da se učestvuju i podijele iskustva bitna za daljinsko grijanje. Čini se da je najvažnija tema naplata po potrošnji, jer to radi jako malo toplana u regionu, već rade po kvadraturi. U Srbiji četvrtina toplana naplaćuje po potrošnji – navela je Grbić.

Druga tema su, kaže, tarife.

– Cijena grijanja ne prati cijenu energenata i to je problem. Toplane ne mogu da nadoknade sve svoje troškove, i tu se vidi da je daljinskom grijanju potrebna reforma. Ne samo tranzicija sa fosilnh goriva na OIE, već je potrebna sistematska reforma. Svaka država mora imati regulativni okvir baš na nivou države. Srbija će sada dobiti regulativu za sve toplane, i neka pitanja se moraju riješiti na jedinstven način.

Grbić je istakla da stiže direktiva i iz EU da se za 1% povećava udio OIE u sistemima grijanja i da će države morati ići u tom pravcu. Sada je u Srbiji udio OIE u sistemima grijanja 0,004%. osim toga, postojaće obaveza da se potrošači obavijest kolike je udio OIE.

Grijanje Banjaluke na ekološki način

Uspješan prelazak na biomasu kao energent za grijanje grada imala je Banjaluka, koja je taj proces obavila uz pomoć firme IEE i ekspertizu i pomoć EBRD-a. Sada su Eko Toplane Banjaluka 99% dekabonizovane, a 1% iz uglja se kompenzuju temperaturni pikovi, kako je pojasnio Dejan Jovišević, rukovodilac u tom preduzeću.

– Kada smo 2017. krenuli u taj proces, bio je to prvi projekat u toj oblasti na temelju javno-privatnog partnerstva. Biomasa se pokazala kao najadekvatniji energent. Sada, osim biomase razmatramo uvođenje i drugih izvora energije, i idemo ka putu integracije više različitih energenata – naveo je on.

Jovišević je rekao da sada zajedno sa EBRD-om rade na projektu uključivanja i toplotne pumpe u ovaj sistem, a kako bi iskoristili otpadnu vodu iz jednog banjalučkog sistema i tu energiju integrisali u daljinsko grijanje. Razmatraju i integraciju solarne i geotermalne energije.

Srđan Todorović, direktor Fonda za zaštitu životne sredine RS, istakao je važnost reforme sistema daljinskog grijanja u RS, kako bi se uštedila energija u cijelom sistemu, omogućila efikasna naplata grijanja, i građani stimulisali da vode energetski menadžemtn domaćinstva.

Samit energetike SET 2021 se u organizaciji Elektroprivrede RS i firme SET održao 20. i 21. maja, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Vlade RS i kompanije Končar, uz generalno sponzorstvo kompanije Elnos Group i podršku Infinity group i kompanije Dwelt.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj Samita energetike Trebinje 2021.

Teodora Brnjoš

Izvor: eKapija