Investitor želi jasnu regulativu i organizovano tržište radi ulaganja u OIE – Kakav put integracije izvora energije će sprovesti zemlje regiona

Šesti panel Samita energetike Trebinje 2021. bio je posvećen razvoju potencijala OIE i njihovoj integraciji u energetski sistem jedne zemlje.
Kako se čulo od panelista, da bi se ta integracija odvijala na efikasan način najprije je potrebna jasna zakonska regulativa, razvijeno tržište, regionalno sagledavanje kapaciteta i umrežavanje, jer ovo pitanje zahtijeva regionalan pristup. To se posebno vidi na primjeru relacije BiH i Hrvatske, čiji stručnjaci prilikom kreiranja energetskih strategija vode računa o potrebama i uticajima susjedne zemlje.

Odgovor na pitanje koliko su zaista države regiona spremne za energetsku tranziciju trebalo bi da ponudi Barometar na kojem trenutno rade stručnjaci iz BiH, Srbije i Crne Gore.

– Radi se o Barometru spremnosti država za energetsku tranziciju. Postoji prva energetska tranzicija i ona je liberalna, a druga je dekarbonizacija. U Energetskoj zajednici nismo ostvarili spektakularne rezultate za ovih 15 godina, te sada ulazimo u dvostruku tranziciju, imamo nezavršen Drugi i Treći paket, a kreće i proces dekarbonizacije na osnovu Sofijske deklaracije. Kada smo vidjeli šta je sve potpisano Sofijskom deklaracijom ozbiljno smo se zapitali da li države koje su to potpisale mogu to da sprovedu. Sada naši stručnjaci iz regiona procjenjuju svake godine koliko su akteri u državama spremni da iznesu ovaj kompleksan proces, sa aspekta ciljeva – rekao je na početku panela profesor Mirza Kušljugić sa Fakulteta za elektrotehniku u Tuzli, jedan od najcijenjenijih stručnjaka ove oblasti u regionu.

Oko 100 specijalista bi trebalo da učestvuje u evaluaciji aktera – industrije, NVO sektora, državne i lokalne vlasti, dok bi prvi nacrt izvještaja trebalo da dobijemo u septembru.

Najveći problem na tržištu BiH je nekonzistentnost opštih politika ka integraciji OIE u sistem, istakla je Maria Đogić, šef službe za saradnju sa međunarodnim institucijama i OIE u EP HZHB.

– Mi u BiH potpišemo ugovore i deklaracije, a onda radimo mikro korake u jednom ili suprotnom smjeru od onoga što je potpisano. Tako imamo obaveze dekarbonizacije, a podstičemo proizvodnju uglja.

Ona navodi da je u BiH sa 3 EUR po satu subvencionisan ugalj iz proračuna, a hidrocentrale opterećene parafiskalnim nametima, pa se na osnovu naknade za hidroakumulaciju u proračun uplaćuje preko 8 EUR po MW satu.

– Drugim riječima, mi koji proizvodimo struju iz vode plaćamo da bismo je proizvodili, dok se uglju plaća da se proizvodi. Zato moramo efikasnije, brže i multisektorski prihvatati promjene koje nam slijede. Sada je u BiH sistem poticaja putem “feed in” tarife, ali je u toku izmjena zakonske regualtive, i do kraja godine trebalo bi da pređemo na premije i aukcije. Nisam optimistična da će novi sistem brzo zaživjeti, kao i da će zaživjeti na pravi način. Zato moramo uključiti i elektroprivrede i operativce, da bismo dobili dobar zakon – istakla je Đogić.

Hrvatski vjetar gasi termoelektrane na ugalj u BiH

Uobičajena je situacija, kaže Neven Dujić sa Fakulteta strojarstva Zagreb, da BiH za Hrvatsku izvozi struju koju dobije uz uglja, ali kada se u evropskom energetskom sistemu udio vjetra popne sa 25% na 40%, taj smjer se okrene.

– Evropa hita ka OIE i 2023. bi trebalo da uspostavi Carbon Border Adjustment Mechanism kojim će oporezovati proizvodnju struje iz uglja, onu struju koja bi se izvozila u EU. Ideja je nekada bila da se izvozi struja iz hidropotencijala a da BiH koristi na domaćem terenu struju iz uglja. Međutim, čak i da nema ovog mehanizma iz EU, ono što Hrvatska bude gradila na domenu OIE će gasiti termoelektrane na ugalj u BiH. Ugalj u BiH nema nikakve šanse preživjeti iza 2030. i nije mi jasno kako neko može graditi novu elektranu na ugalj kada se zna da ona dolazi na mrežu tek za pet godina i to je čist gubitak unaprijed.

(Foto: Suzana Obradović)

Nadovezujući se na ovaj aspekte energetskih sistema BiH i regiona profesor Mirza Kušljugić kaže da struka mora sagledati stvarne izvore balansiranja i varijabilnosti u BiH, takođe i u trouglu sa Crnom Gorom i Srbijom, da se sagledaju izvori fleksibilnosti i kreira efikasan sistem.

– Izazovi su veliki, a prisutna su lutanja oko planova razvoja, a zabunu uvode i različite studije. IRENA-ina studija balansiranja kaže “malo gasa, više elektrana na biomasu”, a studija Energetske zajednice navodi na gas radi balansiranja. Da li mislite da je jednostavno prodati zatvaranje termoelektrana u BiH da bismo uvozili gas i proizvodili struju? Ako ne budemo u ovome radili regionalno, onda će biti jako skupo, da ne kažem nemoguće – poručio je Kušljugić.

Ninoslav Holjevac sa Fakulteta elektrotehnike i računarstva u Zagrebu kaže da svako razmatranje energetskog sistema u Hrvatskoj uzima u obzir i sistem u BIH i bez tog uvažavanja Hrvatska ni ne može integrisati nove kapacitete u sektoru OIE.

– Svaki razvoj sa hrvatske strane pomoći će i uključenje OIE u BiH, pa rješenja moraju biti zajednička. Do sada smo integrirali 1.000 MW i nije bilo problema. Naša blizina nas neminovno navodi da sarađujemo, ali često nas koči politika. Evo npr. pitanje rada HE Dubrovnik i HE Trebinje. Jedan agregat je u Trebinju, a drugi u Dubrovniku. Smatram da bi bilo potrebno integrisati ih i stvoriti operativan sustav – navodi Holjevac

Kada je riječ o stanju elektro-energetskog sistema u Hrvatskoj, Holjevac ističe kako mora biti harmonije u distribuciji i prenosu. Hrvatska ima dosta lokalnih projekata, solarnih elektrana na mikro lokacijama, i kada bi se na lokalu potrošilo sve što se proizvede, prenos bi služio kao rezerva.

– HOPS i ODS moraju dobro sarađivati po pitanju stanja mreže, prenosa i distrubucije. Mnogo je prostora za napredak, jer sve što je spojeno na mrežu, utiče na mrežu i ne treba ništa razdvajati.

Finansiranje i alokacija rizika

Kako je tema ovog panela bila integracija OIE u energetski sistem neminovno je i pitanje finansiranja gradnje novih elektrana i kakvu ulogu imaju međunarodne institucije u tom procesu.

Zato je Francesco Corbo, regionalni šef za energetiku EBRD-a za Jugoistočnu Evropu, rekao kako je nužno imati dobar zakonski okvir, jer to daje sigurnost investitoru.

– Aukcije su dobar element koji investitoru nudi izvjesnost koju oni žele i kako bi ih motivisali da učestvuju na tenderima. Investitori su i itekako upućeni u tržište određene zemlje, prate razvoj projekata i aktivnost države po pitanju donošenja zakona. Aukcije su dobre i radi smanjenja rizika u vezi sa bonitetom. Ono što je bitno investitoru jeste da mu je situacija jasna i da znaju da raspodijele rizik. Kada znaju to da urade onda znaju i kojoj instituciji da se obrate – istakao je Corbo.

(Foto: Grzegorz Gorniak/unsplash)

Srbija, prema njegovim riječima, ima sve više upita za ulaganjem u OIE jer je usvojila važne zakone za ovu oblast, a podzakonski akti u vezi sa aukcijama će biti pripremljeni uskoro.

– Voljeli bismo da, sem elektroprivrednih preduzeća, i privatni sektor bude angažovaniji u investiranju u ovu oblast, zato što su se privatne kompanije pokazalo kao vrlo iskusne i što mogu sve da završe u razumnom roku.

Ne mogu se tek tako ugasiti termoelektrane, smatra Cordo, i sve dekarbonizovati do 2050.

– Zato elektroprivrede i privatni sektor moraju biti konkurentni i da nađemo način da i mi kao banka diverzifikujemo portfelj i postepeno vidimo šta ćemo sa ugljem. Ne želimo da podrivamo elektroprivrede, nego naprotiv, da ih osnažimo da same ili u javno-privatnom partnerstvu ulažu u OIE.

Petar Mitrović iz advokatske kancelarije Karanović & Partners kaže da je Srbija uradila odličnu stvar na kreiranju zakonske regulative i da se očekuje mnogo od podzakonskih propisa. To će kaže dodatno ojačati sektor OIE i ubrzati procedure.

– Aktuelni su zahtjevi za instalacijom oko 400 MW u solarna postrojenja u Srbiji, što je jasan pokazatelj da je država napravila dobar teren za investiranje. Kad su solari u pitanju, moramo da vidimo šta ćemo sa neplodnom državnom zemljom koja bi bila adekvatna za ovakve elektrane. U domenu zakonske regulative to je sljedeći korak koji bi trebalo da planiramo i da u jednom trenutku prekinemo subvencije za ugalj. Naravno, to ne može preko noći, ali moramo krenuti u taj proces ne danas, nego juče – zaključio je Mitrović.

Regulisano tržište je sigurnost za investitora

Integracija OIE ne smije biti nacionalni projekat, akcentovao je Marko Janković, direktor direkcije za tržište u Elektromreži Srbije, ne zbog politike, nego zato što to nije izvodljivo.

– Tržište električne energije u jednoj zemlji mora imati dobru bazu. Ogranizovano tržište električne energije reguliše ne samo pitanje veleprodaje, već i integracije OIE, kako oni ne bi bili prepušteni sebi, i na bilteralnim osnovama zaključivali određene ugovore od kojih im zavisi poslovanje. Bez obzira da li je u pitanju prodaja struje ili balansiranje, onda su upućeni na dobru volju nekog pojedinačnog učesniika. Ako imamo organizovano tržište kao platformu gdje se generišu ponuda i potražnja, onda dajete sigurnost investitoru po pitanju raznih aspekata u planiranju investicije – rekao je Janković.

Samo po sebi tržište struje, kako on kaže, nije dovoljno da bude samo dobro organizovano, nego mora biti i likvidno, i ta likvidnost se ne postiže na nacionalnom nivou, jer je to vrlo teško postići.

– Istinska likvidnost se stiče market kaplingom, odnosno spajanjem tržišta. Likvidno unutardnevno tržište je važno radi integracije OIE, ne samo radi veleprodaje i balansa – zaključio je Janković.

Samit energetike SET 2021 se u organizaciji Elektroprivrede RS i firme SET održao 20. i 21. maja, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Vlade RS i kompanije Končar, uz generalno sponzorstvo kompanije Elnos Group i podršku Infinity group i kompanije Dwelt.

Portal eKapija je medijski pokrovitelj Samita energetike Trebinje 2021.

Teodora Brnjoš

Izvor: eKapija