Cvjetko Žepinić za SET Trebinje: Prenosna mreža nije prepreka razvoju OIE, već su ključni izazovi brže odluke i veća saradnja

Prenosna elektroenergetska mreža predstavlja jedan od ključnih stubova sigurnog i stabilnog funkcionisanja energetskog sistema Bosne i Hercegovine, a njena uloga postaje sve značajnija sa ubrzanim razvojem obnovljivih izvora energije. O aktuelnom stanju prenosne mreže, investicijama u njenu modernizaciju, izazovima koje donosi energetska tranzicija, kao i utiscima sa ovogodišnjeg Samita energetike Trebinje, razgovarali smo sa Cvjetkom Žepinićem, izvršnim direktorom za rad i održavanje sistema u Elektroprenos BiH i panelistom na ovogodišnjem Samitu na panelu „Investicije u OIE 2026“. U intervjuu za SET Trebinje Žepinić govori o planiranim ulaganjima, razvoju novih interkonekcija i poručuje da su za uspješnu energetsku tranziciju presudni realan pristup, efikasnije donošenje odluka i snažnija saradnja svih aktera u sektoru.

 SET Trebinje: Za početak, kakvo je trenutno stanje prenosne elektroenergetske mreže u BiH i koji su najveći izazovi sa kojima se Elektroprenos suočava u ovom trenutku?

Žepinić:Stanje prenosne elektroenergetske mreže u BiH je zadovoljavajuće. Karakteriše je visok stepen pouzdanosti i raspoloživosti. Najveći izazov sa kojim se suočavamo su visoki naponi u prenosnoj mreži, rekao bih ekstremno visoki, što nije dobro.

SET Trebinje: Elektroenergetski sistem se ubrzano mijenja, posebno zbog sve većeg broja novih solarnih i vjetroelektrana. Koja su trenutno najvažnija ulaganja u modernizaciju i razvoj prenosne mreže?

Žepinić:Kao što sam rekao, problem visokih napona je trenutno problem broj jedan u prenosnoj mreži. U cilju njegovog rešavanja, trenutno najvažnije ulaganje u prenosnu mrežu je izgradnja četiri kompenzatorska postrojenja, kako bi rešili taj problem. Ulaganje u ova četiri postrojenja iznosi 90 miliona KM, a vrši se na 4 lokacije: Banja Luka, Tuzla, Višegrad i Mostar.

Osim ovoga značajna ulaganja se vrše na zanavljanju postojeći objekata, trafostanica i dalekovoda.

SET Trebinje: Kakvi su planovi Elektroprenosa u narednom periodu kada je riječ o povećanju kapaciteta i pouzdanosti sistema, posebno imajući u vidu sve veće potrebe za priključenjem novih energetskih objekata?

Žepinić:U planu osim izgradnje samih priključaka su i zamena standardnih Al/Če užadi sa visokoprovodnim užadima na pojedinim dalekovodima, čime se prenosna moć tih dalekovoda udvostručuje. To se radi na pravcima na kojima postoji mogućnost zagušenja.

Osim toga u planu su i nove interkonekcije, ali one zavise i od susednih operatora prenosnih sistema, EMS-a, HOPS-a i CGES-a. Ovo su dugogodišnji projekti i njihova realizacija nije tako brza.

Te interkonekcije su:

DV 2×400 kV Višegrad – Bajina Bašta- Pljevlja (interkonekcija sa Srbijom)

DV 400 kV Banja Luka – Lika (interkonekcija sa Hrvatskom)

DV 400 kV Sarajevo 20 – HE Piva (Interkonekcija sa Crnom Gorom)

SET Trebinje: Vi ste na ovogodišnjem Samitu energetike bili panelista na temi „Investicije u OIE 2026“. Da li je, iz ugla Elektroprenosa, prenosna mreža trenutno najveće ograničenje za brži razvoj obnovljivih izvora energije u BiH?

Žepinić: Ne samo iz ugla Elektroprenosa, objektivno, prenosna mreža uopšte nije ograničenje za brži razvoj obnovljivih izvora električne energije u BiH. Prenosna mreža je veoma slabo opterećena, naročito 400 kV mreža, pokazatelj toga su i visoki naponi koje imamo. Da su nam dalekovodi više opterećeni ne bi imali potrebe za ugradnjom ovih kompenzatorskih postrojenja.

Ni jedan investitor koji se obratio za priključenje na prenosnu mrežu nije odbijen. Ozbiljnost investitora, a takođe i tržiste su glavni problem u bržem razvoju bnovljivih izvora.

SET Trebinje: Kakav je Vaš utisak o ovogodišnjem Samitu energetike i temama koje su otvorene, posebno kada je riječ o usklađivanju investicija u OIE sa realnim mogućnostima elektroenergetske mreže? 

Žepinić:Iskreno, po tom pitanju ovogodišnji samit je bio najbolji. Organizacija je uvek bila odlična, ali se ove godine pričalo na realnijim osnovama, odnosno o stvarnim problemima koji opterećuju sektor.

SET Trebinje: Da li ovakvi skupovi mogu pomoći da se bolje povežu investitori, energetske kompanije i institucije i da se efikasnije rješavaju izazovi u realizaciji energetskih projekata? 

Žepinić:Naravno da mogu pomoći. Takvi skupovi i jesu mesto da se reše problemi, jer je to retka prilika da na jednom mestu sve zainteresovane strane sučele svoje argumente i razmišljanja, a samo tako se može rešiti problem.

SET Trebinje: Kada biste iz ovogodišnjeg Samita energetike izdvojili jednu poruku koja bi trebalo da bude najvažnija za budućnost energetskog sektora u regionu, koja bi to poruka bila? 

Žepinić: Moramo realnije sagledavati problematiku, raditi brže, brže donositi odluke i više saradnje svih učesnika.