Torbica za SET Trebinje: Granice energetike su tu da se pomjeraju

Nova tržišta, nove tehnologije i svake godine sve zahtjevniji projekti glavni su pokretači razvoja Elnos Grupe – energetske kompanije čije poslovanje iz godine u godinu ide dalje od postojećih granica. Sa više od 900 zaposlenih u 16 članica širom regije i Evrope Elnos Grupa raste tamo gdje su zahtjevi najveći.

Branko Torbica, potpredsjednik Uprave Elnos Grupe, za SET Trebinje govori o novim tržištima, projektima koji podižu ljestvicu i trendovima koji danas mijenjaju energetiku.

SET Trebinje: Posebnu pažnju domaće javnosti već dugo privlači činjenica da Elnos Grupa, iako domaća kompanija, posluje na brojnim evropskim tržištima. Gdje ste danas pozicionirani?

Torbica: Od Skandinavije do Jugoistočne Evrope, Elnos Grupa djeluje kroz 16 članica širom Severne, Centralne i Jugoistočne Evrope. Naš rast nikada nije bio vezan za jedno tržište. Poslovanje smo širili tamo gde smo prepoznavali prostor da svojim znanjem, entuzijazmom i iskustvom gradimo stabilnu i dugoročnu poziciju. Tako smo ovog leta iskoračili na tržište Mađarske, nastavljajući tako prirodan razvoj našeg prisustva u Centralnoj Evropi. U tom delu Evrope već imamo snažno prisustvo u Poljskoj, Rumuniji i Češkoj. Podsetio bih da Elnos Grupa iz godine u godinu realizuje velike energetske projekte i na zapadu Evrope, posebno u Nemačkoj, Austriji, Danskoj i Velikoj Britaniji. U Skandinaviji, gde smo svojevremeno napravili prvi iskorak na inostrana tržišta, smo danas prepoznatljiv brend koji na najsloženijim projektima radi rame uz rame sa vodećim multinacionalnim kompanijama. Skandinavsko iskustvo najbolje govori o našem pristupu visokoprofesionalnog izvođača i na drugim tržištima.

SET Trebinje: Nedavno ste sa Hitachi Energy potpisali ugovor za HVDC projekat SuedLink-DC4 u Njemačkoj. O HVDC tehnologijama se kod nas malo zna, iako su važan segment energetike budućnosti. Šta ovaj projekat znači za Elnos Grupu?

Torbica: HVDC je tehnologija nove energetske ere koja omogućava prenos velikih količina električne energije na velike udaljenosti uz manje gubitke. Najjednostavnije rečeno, reč je o moćnim kablovskim interkonekcijama za prenos električne energije, koje mogu biti postavljene nadzemno, podzemno, ali i podmorski.

Sa kompanijom Hitachi Energy smo potpisali ugovor za izgradnju konvertorske stanice SuedLink DC4, što je prva od pet konvertorskih stanica predviđenih širim okvirnim ugovorom koji imamo sa ovom kompanijom. Time smo postali deo projekta velikih razmera, jer će ova podzemna konekcija biti duga oko 550 kilometara, povezaće sever i jug Nemačke i imati kapacitet od 2.000 MW. Konvertorska stanica za koju smo potpisali ugovor i počeli sa radovima ove sedmice nalazi se na jugu ove interkonekcije. Inače, ovo je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata prenosa električne energije u Nemačkoj. Ulaskom u ovaj poduhvat nastavili smo dugogodišnju uspešnu saradnju sa kompanijom Hitachi Energy i potvrdili poziciju u razvoju integrisanog evropskog energetskog tržišta.

Podsetio bih da smo svoju ekspertizu u HVDC oblasti već potvrdili kroz tri strateška HVDC projekta – DolWin 5 u Nemačkoj, NordLink u Norveškoj i Monita u Crnoj Gori. Upravo su nam to znanje i iskustvo otvorili prostor za još zahtevnije angažmane u HVDC segmentu.

SET Trebinje: Vaši timovi u Srbiji su izašli na teren i počeli izvođenje radova na Vetrozelenoj (300 MW) koja će biti jedan od najvećih vetroparkova na Balkanu. Koliko ovaj poduhvat govori o poziciji Elnosa u zelenoj energetici i koje biste još projekte izdvojili?

Torbica: Vetrozelena je, za nas nov i veliki iskorak na ovom polju. Reč je o vetroparku snage 300 MW koji se gradi u Banatu, a projekat realizujemo kroz EPC ugovor sa kineskom kompanijom Sinohydro Corporation. Poverena nam je izgradnja kompletnog priključka vetroparka na prenosni sistem EMS-a, što obuhvata trafostanicu 35/400 kV sa četiri transformatora snage po 90 MVA, 400 kV postrojenje sa šest polja i 7,5 kilometara dvosistemskog 400 kV dalekovoda, zajedno sa kompletnim inženjeringom, ispitivanjima i puštanjem sistema u rad. Sa kapacitetom ovog vetroparka dolazimo do više od 850 MW vetroenergije na čijoj izgradnji i povezivanju na mrežu je Elnos Grupa do sada bila angažovana.

Podsetio bih da u oblasti hidroenergije u regionu imamo dva velika angažmana – izgradnju HE Dabar (159,15 MW) i modernizaciju HE Perućica (307 MW). Inače, do sada smo izgradili i desetine solarnih elektrana čija ukupna snaga je premašila 200 MW. Važan novi iskorak napravili smo i realizacijom prvih BESS projekata u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, čime smo realizovali prve projekte iz segmenta baterijskog skladištenja energije. Ali paralelno sa svim tim novim kapacitetima, istakao bih, da trenutno na polju tranzicije u prvi plan izlazi važan zahtev koji je deo velikog evropskog insvesticinog ciklusa, a to je razvoj elektroenergetske infrastrukture koji nove zelene megavate može da prihvati.

SET Trebinje: Krajem vašeg prethodnog odgovora ste nas doveli na prag našeg novog pitanja. Evropa ulazi u veliki investicioni ciklus razvoja prenosnih i distributivnih mreža zbog potrebe priključenja sve većeg broja zelenih izvora. Da li Elnos Grupa već gradi ovakve mreže u Evropi?

Torbica: Značajan deo naših angažmana danas je upravo na infrastrukturi koja treba da omogući dalji rast obnovljivih izvora i pouzdan prenos novih zelenih megavata. U Švedskoj, recimo, gradimo 400 kV dalekovod Breared-Söderåsen, dug 88 kilometara, što je projekat koji je podrška za novi talas vetroenergije koji treba integrisati u mrežu. Danska je još slikovitiji primer – tamo smo završili dvosistemski 400 kV dalekovod od Holstebra do nemačke granice, dug gotovo 150 kilometara, koji dodatno povezuje elektroenergetske sisteme Danske i Nemačke. Velike angažmane na ovom planu imamo i u Nemačkoj, gde smo učestvovali u izgradnji desetina kilometara dvosistemskih 400 kV dalekovoda, u trenutku kada ta zemlja ubrzano priprema mrežu za znatno veći udeo obnovljivih izvora. Slične projekte realizovali smo i na Islandu i u Češkoj, dok smo u Austriji radili na trafostanicama koje predstavljaju važna čvorišta prenosnog sistema. Kada pogledate sve te projekte zajedno, jasno je da mreža danas više nije prateći deo energetske tranzicije – ona postaje njen osnovni preduslov.

SET Trebinje: Kada taj evropski kontekst prenesemo na Republiku Srpsku, šta biste danas izdvojili kao njen najveći energetski kapital i gdje vidite prostor za dalji razvoj?

Torbica: Najveći kapital Republike Srpske su snažna proizvodna baza, veliki hidropotencijal i znanje koje je ovde stvarano decenijama. Elektroprivreda Republike Srpske procenjuje tehnički iskoristiv hidroenergetski potencijal na više od 3.300 MW, što dovoljno govori o prostoru koji imamo za dalji razvoj. Uz modernizaciju postojećih hidroelektrana, nove obnovljive kapacitete i jačanje mreže, taj potencijal može dobiti još veći značaj. Republika Srpska ima odličnu energetsku osnovu, a naš zadatak je da je kroz kvalitetne projekte, nova ulaganja i domaće znanje pretvaramo u dugoročnu razvojnu prednost.

SET Trebinje: SET Trebinje je tokom godina izrastao u ključno regionalno mjesto susreta velikog broja ljudi iz oblasti energetike. Koliko su po vama ovakvi događaji važni za povezivanje struke, kompanija i novih ideja?

Torbica: Energetika je oblast u kojoj se veliki projekti ne razvijaju bez saradnje, razmene znanja i dobrih partnerstava. Zato posebnu vrednost imaju događaji koji na jednom mestu okupljaju predstavnike kompanija, institucija i struke i otvaraju prostor za ozbiljan dijalog o pravcima razvoja energetike. Mi smo od početka prepoznali potencijal i važnost SET-a, zato ga podržavamo i aktivno učestvujemo u njegovom programu od prvog izdanja. Mislim da je SET Trebinje tokom godina prerastao u događaj na kojem se razmenjuju iskustva, otvaraju važne teme i grade novi poslovni kontakti. Takvi susreti često budu početna tačka novih partnerstava, inicijativa i projekata. Kada okupite ljude koji imaju znanje, iskustvo i mogućnost da pokrenu stvari, tada razgovor dobija svoju pravu vrednost.