EBRD i KfW sve aktuelniji finansijeri energetskih projekata u BiH – Šta nudimo i kako dobiti novac stranih investitora?

EIB, EBRD i Svjetska banka nisu do sada imale kapitalna ulaganja u proizvodne objekte u energetskom sektoru BiH, rekao je kao uvodničar na panelu o modelima finansiranja projekata u energetici Radovan Grdinić, rukovodilac sektora za razvoj i istražvianje u Elektroprivredi RS (ERS), na Samitu energetike Trebinje koji je održan 5. i 6. marta.

Kako je istakao Grdinić, do sada su se te banke više fokusirale na plasiranje kredita za gradnju novih dionica na autoputevima u BiH, dok su se u sektoru energetike više držali projekata rekonstrukcije i revitalizacije objekata. Međutim, i to se polako mijenja, pa su počeli finansirati gradnju novih postrojenja koja će proizvoditi struju iz OIE.

– Njemačka razvojna banka KfW dala je kredit za VE Mesihovina koja već radi, za VE Podveležje kod Mostara koja je u poodomakloj fazi gradnje, kao i za našu VE Hrgud kod Nevesinja gdje je u toku izrada investiciono-tehničke dokumentacije. Uskoro biramo konsultanta koji će raditi glavnu tendersku dokumentaciju i projekat – istakao je Grdinić i ponovio da ERS želi u budućnosti što više sarađivati sa stranim bankama kako bi podigla nova postrojenja.

Predstavnik KfW banke za BiH Adam Drosdzol naveo je kako više od 20 godina traje saradnja te finansijske insuticije sa javnim sektorom u BiH, a najprije se počelo od plasiranja kredita za revitalizaciju hidroenergetskih postrojenja. Tako, sada na HE Trebinje 1 rade fazu 3, nakon što su završene faza 1 i 2, a u narednom periodu planirana je i faza 4. Radili su takođe i na projektu revitalizacije HE Rama.

Operativnost novca od KfW banke obezbijeđena je od fondova njemačke države, kaže Drosdzol.

– Takođe, uključeni smo i u projekte energetske efikasnosti. Omogoćili smo kreditnu liniju putem Rajfajzen banke za mjere energetske efikasnosti u privatnim domovima. Prošle godine dali smo grant od 10 mil EUR za energetsku efikasnost u javnim objektima u RS, a 9,5 mil EUR i FBIH za istu svrhu. Za ovih 20 godina saradnje obezbijedili smo 400 mil EUR za energetske projekte, kroz grantove i kredite. Više od 100 mil EUR je već iskorišćeno, ostalo će ići kroz projekte koji su u toku ili planirani. U planu nam je i finasiranje nekoliko vjetroparkova u BiH – kaže predstvanik KfW za BiH.

Istakao je da, zbog direktiva Evropske komisije, ne mogu finansirati projekte na bazi fosilnih goriva, a isto ograničenje ima i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Damir Čengić, iz kancelarije EBRD-a za BiH, je takođe kao učesnik panela govorio i planovima te bankarske institucije po pitanju finansiranja budućih energetskih projekata u BiH.

– Istina je da smo do sada u BiH zaista bili više fokusirani na transportnu infrastrukturu. Sada želimo da se okrenemo i energetici, jer smo u regiji bili uspješni u plasiranju kredita za najveći vjetropark u Srbiji, pa onda Kosovu, kao i za solarnu elektranu u Sjevernoj Makedoniji. Iskoristili smo ovaj samit da definišemo buduću saradnju sa Eelektroprivredom RS. Kao banka imamo iskustva, apetit i želju da radimo u ovome sektoru. Nemamo limita u iznosu, ali imamo kada je riječ o projektima na fosilna goriva – istakao je Čengić, navodeći da imaju dobru saradnju sa kreditiranjem projekta uvođenja pametnih brojila u Banjaluci i Bijeljini.

Prema njegovim riječima, EBRD u BiH preferira partnerstvo sa drugim finansijskim institucijama u finansiranju investicionih projekata, kako sa stranim tako i sa lokalnim bankama.

– Skoro svi naši projekti iz prošlosti uključivali su više banaka. Kada radimo sa lokalnim bankama, mi smo tu radi transfera znanja, jer imamo dosta iksustva, dok to nemaju lokalne banke.

KfW banka je u prošlosti najviše radila sama, jer su imali dovoljno kapitala da sami budu finansijeri. Međutim, sada se više okreću udruživanju, pa joj je partner najčešće Evropska investiciona banka, kako je rekao Adam Drosdol.

– Mislim da ćemo i ubuduće češće sarađivati sa EIB-om. EBRD takođe može biti naš partner. U projektima energetske efikasnosti radimo sa lokalnim bankama – mi obezbjeđujemo fond, a oni su na prvoj liniji za plasiranje kredita – kaže Drosdol.

Sigurnost je prva želja

Svaka banka i investitor, kako kaže Miroslav Kučera iz konsultantske kuće Aspiro, traže sigurnost ulaganja i uvjerenje da će im se novac vratiti u nekom periodu. To svako ko traži kredit mora imati u vidu.

– Da li će troškovi biti onakvi kakvi su predviđeni? Kakva je sigurnost da će se isplatiti kredit? Sve su to pitanja koja se postavljaju prilikom odlučivanja o finansiranju nekog velikog projekta. U svakom porojektu trebalo bi da se pokaže kakvi su rizici, kako će se investicija odvijati – naveo je Kučera.

Ono što on vidi iz dosadašnjeg iskustva je da javni sektor npr. ponudi lokacije za gradnju objekata i kažu da će učiniti sve sa njihove strane, ali se sapliću na pitanju kako će se garantovati investitoru prihodi.

– Čini mi se da javni sektor nema tu empatiju i razmišljanje prema finansijerima.

Prema njegovom mišljenju, BiH ne radi dovoljno na promovisanju svojih energetskih potencijala i privlačenju novih investitora. Takođe, BiH kao da ni ne razmatra razvojne banke iz srednje i zapadne Evrope kao finansijere.

– Npr. komuniciranje preko ambasada može imati takođe dobre efekte – rekao je Kučera.

Oslonac na privatnom ili javnom sektoru?

Adam Drosdzol iz KfW banke kaže da su države koje učestvuju u projektima garanti za povrat novca.

– Druga linija garancije je naša država, Njemačka, koja garantuje 80% projekta. Kroz takve modele nema smisla da se okrećemo drugim modelima, i mislim da ćemo ostaviti u ovakvim okvirima – rekao je Drosdol.

Njegov kolega iz EBRD-a, Damir Čengić, ističe da je ta institucija ipak nešto fleksibilnija kada dođe do definisanja modela finansiranja.

– Energetske projekte smatramo samoodrživim i ne trošimo energiju države da bude garant. Najaktuelniji model, a i onaj u kom smo mi učestvovali u regionalnim projektima, je BOOT model – build, own, operate and transfer. Naša iskustva sa njim su pozitivna. Onaj ko ponudi najnižu cijenu struje po megavat sat dobiće posao, a elektroprivreda se obavezuje da će vršiti otkup struje po toj cijeni. Sve je poznato, nema puno pravnih troškova i jako dobro funkcioniše – pojasnio je Čengić.

Navodi takođe da mogu podržati i javno-privatna partnerstva sa ulaganjem u odnosu od 80%-20%, ili 41%-59%.

– Mi preferiramo da se privatnik što više iskoristi, jer su efikasniji, brže rade. Sa javnim preduzećima zna to sporije ići – poručio je Čengić.

IZVOR: eKapija.com