Internet of Things i 5G mreža obeležiće deceniju pred nama – Navike i potrebe građana biće ključne za kreiranje pametnih rešenja u gradovima

Poluvreme fudbalske utakmice početkom ’80ih. Igraju Nemačka i Engleska. Na poluvremenu 50 miliona Britanaca odlazi da skuva svoj omiljeni napitak – čaj. Pale kuvalo od 2 KW i pada mreža u državi. Oporavak energetske mreže trajao je 12 sati. Posle ovakvog scenarija, Velika Britanija shvatila je ozbiljnost sličnih situacija i na bazi pametnih rešenja u energetici sebi više ne dozvoljava kolapse.

Ovim primerom o važnosti primene senzora i prikupljanja podataka na bazi veštačke inteligencije u efikasnom funkcionisanju gradske infrastrukture počeo je, kao moderator, panel o Pametnim gradovima na Samitu energetike Trebinje Aleksandar Mastilović, savetnik direktora Regulatorne agencije za komunikacije BiH.

Mastilović je jedan od najagilnijih stručnjaka na temu rešenja za pametne gradove u BiH, koji je dao i lični primer angažovanja, i to na postavljanju pametne rasvete u jednoj ulici u Istočnom Sarajevu, sa ciljem uštede energije.

Kako kaže Mastilović, ne smemo se bahato ponašati i rasipati resurse kao da su neograničeni.

– Npr, mi ne tražimo način da smanjimo ličnu potršnju goriva, a postoje aplikacije koje vam na bazi senzora daju informacije o najbližem slobodnom parking mestu, umesto da kružite. Tehnologije su nam tu, na dohvat ruke, samo je pitanje imamo li volju da ih primjenimo. Ta volja mora doći i sa lokalnog i sa državnog nivoa. BiH kasni za svetom, ali, ako pametno budemo koristili resurse, imaćemo ih uvek – poentirao je Mastilović.

Prema njegovim rečima, Internet of Things, kao skup senzora, i 5G mreža obeležiće deceniju pred nama. Od kućne pegle i šporeta pa do automobila, svi podaci će se skupljati da bismo došli do novih saznanja o našim potrebama i navikama, a koje će dalje biti osnova da se donose odluke radi kvalitetnijeg života građana.

– Npr, potrošnja struje raste u gradovima oko 17h popodne, kada ljudi dođu sa posla. Eto podatka za planiranje i održavanje energetske mreže. Potrebni su nam npr. senzori da vidimo kada ljudi najviše šetaju radi regulacije rada javne rasvete, na kojim lokacijama se najviše odlaže smeće radi organizacije odvoza, itd. Potrebno je tačno locirati resurs i pametno ga koristititi – kaže Mastilović.

Evolucija koju nam donosi 5G znači, između ostalih promena, da kupci usluga telekom operatera više ne budu nužno građani, već gradovi. Gradovima su potrebne IoT platforme i prikupljanje podataka radi donošenja odluka.

– U deceniji koja dolazi oni će biti najvažniji kupci, jer se telekom operateri ne mogu drugačije transformisati. U doba vibera i besplatnih poziva telekom operateri neće imati dobit od minuta i poziva, već od pametnih rešenja za gradove – poručio je Mastilović.

5G mreža zahtevaće nova ulaganja

Adnan Huremović, izvršni direktor za razvoj u BH Telecomu, kaže da je u kontekstu razvoja rešenja za pametne gradove ključna uloga telekoma, jer omogućuju veliki i brz prenos podataka. Pritom, ne završava se sve samo na tome, već operateri nude i uslugu prikupljanja i obrade podataka.

– Upravo to sa 5G-om je naša prirodna pozicija u nadolazećem periodu. Što se više podataka prikuplja i obrađuje, kasnije ih je moguće efikasno koristiti u poslovne prilike. Pametni gradovi ne mogu bez 5G mreže i ona će tražiti nova ulaganja – pojašnjava Huremović.
On ističe i važnost kreiranja dobrih poslovnih modela, jer su u ovakvim projektima korisnici gradovi i institucije, a ne samo pojedinac. Zato, kaže, nije tehnologija toliki izazov, koliko definisanje jasnog poslovnog modela koji treba da doprinese zajednici.

Banjalučka firma za kreiranje IT rešenja Prointer, koja postoji od 2015. godine, nastoji u saradanji sa naučnom zajednicom, inovatorima i lokalnim upravama da osmisli aplikacije koje će olakšati svakodnevni život građana. Tako su kreirali rešenje smart parkinga u Banjaluci, kao i ChatBot na viberu za građane Banjaluke kako bi dobijali najaktuelnije gradske informacije.

– Nadamo se i projektu e-beba, koji omogućava roditeljima da po izlasku iz porodilišta ne trče do institucija, već na jednom mestu, elektronski, popune i dobiju sva dokumenta u kratkom roku – rekla je Gordana Kovačević, menadžer za razvoj poslovanja u kompaniji Prointer ITSS.

Kancelarije Deloitte-a u Sarajevu i Banjaluci, kako je rekao menadžer te kompanije Muhamed Semić, imaju nekoliko projekata na kojima se radi.

U pripemi su rešenja u okviru inicijative UNDP “Smart Sarajevo”, te Deloitte radi na ideji formiranja posebne trake u gradskom prevozu u Sarajevu kojom bi išla samo teška vozila i automobili sa više putnika, čime bi se jačao princip “car sharinga”.

– Uspešno smo sproveli rešenja za pametan grad u Dubrovniku, u čemu nam je partner bila Dubrovačka razvojna agencija i to je bila prva strategija pametnog grada u Hrvatskoj. U ovom procesu je ključno čuti potrebe građana – rekao je Semić.

Zajednička inicijativa

Ministar za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo RS Srđan Rajčević je rekao kako je upravo na Samitu energetike Trebinje razgovarao sa predsednikom Saveza opština i gradova RS i došli su na ideju da se pokrene smart city inicijativa.

– Cilj je da državni i lokalni nivo radi u sinergiji, a sve kako bi građani imali kvalitetniji život. Razmotrićemo i koji su to eksterni izvori finansiranja implementacije pametnih rešenja u gradovima. Pred nama su dugi razgovori – poručio je Rajčević.

Šta nas čeka?

Koliko je pitanje kreiranja pametnih rešenja za funkcionisanje gradske infrastrukture važno, Aleksandar Mastilović, savetnik direktora RAK-a, ilustrovao je projekcijama da će do 2050. godine 10 milijardi ljudi migrirati iz ruralnih u gradske sredine. Time će se populacija u 10 velikih gradova sveta popeti na po oko 50 miliona.

– Kako da se ne zapitamo kako će se tom stanovništvu dopremati voda, organizovati odvoz smeća, transport. Neki će gradovi uvesti metro na tri nivoa.

IZVOR: eKapija.com