Zemlje regiona proaktivne ka gradnji još megavata iz OIE – Kakva iskustva dijele Srbija i Hrvatska?

Srbija je u uzlaznoj putanji što se tiče ulaganja u obnovljive izvore energije (OIE), i to nije samo posljedica nedavno usvojenih zakona, nego se to dešava od 2014. godine kada smo dobili prvi moderan energetski zakon i bankabilne uredbe iz 2016. godine, kaže u izjavi za eKapiju Danijela Isailović, direktorka Udruženja OIE Srbija, učestvujući na ovogodišnjem Samitu energetike Trebinje 2021.

Bilo je to prvo pojavljivanje ovog Udruženja na nekom regionalnom skupu i prilika da se razmjene iskustva država regiona u kreiranju dobrog poslovnog okruženja za sve one koji žele podići nove kapacitete u sektoru OIE. Kako kaže, dobijaju upite kolega iz BiH i Crne Gore koji žele takođe osnovati slično udruženje.

– Prethodni rad svih aktera ove oblasti omogućio je da se u Srbiji do sada izgradi skoro 400 MW snage u vjetroelektrana. Zakon o upotrei OIE, koji je Srbija nedavno usvojila, je moderan zakon i vidimo ga kao jasnu poruku da naša država opredijelila ka tranziciji energetike i proizvodnji zelene energije. Ovo se moglo dobiti i izmjenama Zakona o energetici, ali sama ideja da imamo poseban zakon o OIE je jasna poruka i opredjeljenje – navodi Isailović.

Zelena energija je, kako primjećuje, sve više bliža i građanima, pa je više ne doživljavaju kao nešto što je skupo i što im izgleda kao demonstracioni projekat, već kao nešto svakodnevno i korisno.

– Meni je jako drago zato što se sve više ljudi i kompanija opredjeljuje za zelenu energiju, i to ne samo u formi ideje, već i za njeno korišćenje. Tako imamo primjer banaka ili Lidla koji kupuju zelenu energiju od Elektroprivrede Srbije (EPS) ili građana koji postavljaju solarne panele na krovovima kuća. Osim malih potršača, tu i naši veliki investitore poput VE Čibuk 1, VE Kovačica, VE Alibunar koji su uložili više od 600 mil EUR u Srbiju. Članice našeg Udruženja imaju sada u razvoju 1 GW snage u vjetroelektranama, što je odlična vijest.

Privatne kompanije, ističe naša sagovornica, su na najrazličitije načine uključene u formiranje zakonske regulative potrebne za lakše investiranje u OIE. Konkretno, članice Udruženja OIE Srbija su dio radne grupe koja donosi podzakonske akte u ovoj oblasti.

– Aktivan je i NALED i Privredna komora Srbije. Utičemo i dobijamo ono što je potrebno da se realizuju projekti. Naravno, i investitori moraju nešto uraditi, tako da u sljedećem investicionom ciklusu investitori moraju biti spremni na mnogo veći rizik i manju zaradu nego do sada – kaže Isailović.

Kako pojašnjava, investitori nek očekivaju manju zaradu, jer je Srbija do sada sada imala feed-in tarife koje su bile zagarantovane cijene koje su kompanije dobijale od EPS-a. Sada slijede aukcije, pa će najniža cijena dobijati feed-in premiju.

– To znači da onaj ko bude bio spreman da manje zaradi imaće veću izvjesnost da pobijedi i da gradi. Cijena zelene energije pada, pada i cijena tehnologija, pa u skladu sa tim investitori će računati na manje zarade i moraće da preuzmu određeni rizik kada govorimo o balansnoj odgovornosti, tako da dolazi drugačije i turbulentnije vrijeme. Međutim, imajući u vidu da investitori u Srbiji stoje u redu i da svaki dan dobijamo poruke “da li imate nekog ko ima 100 MW solara ili hoće da proda vetropark” znači da smo aktraktivno tržište.
Što se tiče projekata u oblasti vjeotroelektrana Isailović kaže da u su razvoju projekti od oko 4 GW snage, ali nije realno da se svi izgrade, “jer nije sve projekat”.

(Foto: Shutterstock)

– Jedno je kada je nešto samo na papiru kao studija, a drugo kada određena kompanija ima sve dozvole i koja je potrošila milione evra prije nego krenu prvi radovi. Vjetroelektrane će dalje biti lider u investiranju u OIE,ali se očekuje i veliki investicioni bum u oblasti solarne energije.

Pohvale za EPS

Isailović smatra da EPS radi dobre stvari na polju proizvodnje električne energije, iako je kritikovan zbog rada termoelektrana.

– Počeli su da rade VE Kostolac od 66 MW, započeće da grade i SE Petko od 10 MW, a s obzirom na to da je trenutno naša najveća SE od 2 MW tih 10 MW solara iz EPS-a će biti vrlo značajno. Biće rekonstruisana i HE Bistrica, kao i male hidroelektrane kojih ima 15, a već je rekonstruisano 8. Zaključila bih da EPS radi dobre stvari i moramo priznati da je najveći proizvođač zelene energije, zbog velikog korišćenja hidropotencijala.

Dekarbonizacija

– To je pitanje kome se morati pristupiti pažljivo i ljudima trebamo objasniti da to pitanje nije samo ekonomske prirode, već i zdravstvene. Proces dekarbonizacije se ne smije destiti preko noći. Postoji u Srbiji neki načelni plan kako će se gasiti pojedine termoelektrane, a kako će se druge rekonstruisati i modernizovati da zadovljaju ekološke stanadrde – navela je Isailović.

Kako kaže, ne znači da će se sve termoelektrane ugasiti, ali su potrebna ogromna ulaganja da se ona modernizuju i budu ekološki prihvatljive.

– Neki blokovi će morati da se ugase, oni koji su stariji i po pola veka. EPS proaktivno radi na tome jer će o 6,6 mlrd EUR za investicije više od 2 mlrd EUR otići na projekte ispunjavanja ekoloških standarda na postojećim termoelektranama, oko 1,3 mlrd EUR odlazi na projekte na bazi OIE, a 1,3 mlrd EUR u prekogranične projekte.